Велика улога локалних омбудсмана у унапређивању људских права

Нема коментара Share:

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов изјавио је данас да заштита и унапређивање људских и мањинских права представљају обавезу свих државних органа, који то чине кроз озбиљан и посвећен рад у складу са својим надлежностима.

Жигманов је, на отварању дводневног скупа „Промоција сарадње: Холандско-српски дијалог у Нишу у сусрет Међународном дану људских праваˮ, указао на то да велики допринос заштити људских права последњих деценија пружају независне државне институције, међу којима се посебно истиче институција заштитника грађана.

Он је нагласио да Министарство не само да препознаје, већ и континуирано указује на значај рада независних тела и пружа подршку њиховом раду.

Према његовим речима, једна од новина која то најбоље илуструје јесте да је новом одлуком Владе о образовању Савета за праћење примене УН препорука за људска права предвиђено стално место за учешће у раду савета свих независних тела за заштиту људских и мањинских права, као и њихово учешће на посебним тематским седницама.

Такође, како је напоменуо, предвиђено је да ће један од задатака Савета бити разматрање годишњих извештаја независних тела, као и препорука које они дају за унапређење стања.

Поред тога, представници независних тела за заштиту људских и мањинских права учествују у раду Радне групе за израду стратегије о људским правима, подсетио је министар.

Жигманов је напоменуо да је 2018. године усвојен Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, на основу којег је већина јединица локалне самоуправе усвојила у својим новим статутима одредбе којима је предвиђено успостављање локалних омбудсмана.

Према његовим речима, имајући у виду то да законске одредбе у овом сегменту нису обавезујуће, тежиће се ка томе да број локалних омбудсмана, којих је тренутно 19, укључујући омбудсмана Града Београда и још пет београдских општина, буде у будућности већи.

Министар је нагласио да у кругу независних институција за заштиту људских права и контроле рада законитости администрације и јавних служби на локалном нивоу важно место припада институцији локалног омбудсмана.

Реч је, како је објаснио, о независној институцији која је најдоступнија грађанима, који управо у локалној заједници остварују највећи број својих права и обавеза.

И поред значајних резултата у заштити и промоцији људских и мањинских права, како је нагласио, оно што даље треба развијати јесте боља вертикална, хоризонтална и међусекторска повезаност, боља сарадња и координација између свих актера друштвеног живота, што значи и боља сарадња између државних органа и независних институција.

Жигманов је подвукао да ће Министарство наставити да подржава платформу ширења локалних омбудсмана и повећање њихове видљивости и значаја, с обзиром на то да је улога ових независних тела која штите људска права грађана изузетно драгоцена.

На скупу, који се одржава у организацији регионалног омбудсмана Ниша, говорили су и министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић и стратешки саветник за локалне омбудсмане у институцији Холандског националног омбудсмана Јан Принс.

Дводневни скуп отворио је градоначелник Ниша Драгослав Павловић, а домаћин је била регионална омбудсманка Ниша Катарина Митровски.

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Previous Article

Србија посвећен партнер у унапређењу и примени вештачке интелигенције

Next Article

Компанија „Бритиш американ тобако“ планира проширење пословања у Врању

Можда ће вам се такође допасти

Београд, 2. децембар 2022. Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са европским комесаром за суседство и проширење Оливером Вархејијем. Председница Владе је захвалила лично комесару Вархејију и амбасадору Емануелеу Жиофреу, шефу Делегације Европске уније у Србији, на подршци коју пружају Србији у процесу европских интеграција. Србија остаје посвећена реформама на европском путу јер су оне у интересу наших грађана, истакла је Брнабић. Премијерка је рекла да је фокус Владе на наставку реформи у области владавине права и пре свега у области правосуђа, у складу са уставним амандманима који су усвојени на референдуму у јануару ове године. Према њеним речима, у координацији са Венецијанском комисијом, Влада ради на изради сета правосудних закона, чији је циљ да правосуђе буде независније и ефикасније. Поред тога, како је истакла, фокус ће бити на усвајању сета медијских закона, на којима ради ново Министарство информисања и телекомуникација, као и на наставку реформи у области енергетике и заштите животне средине. Вархеји је изразио подршку процесу европских интеграција Србије и као кључне теме од значаја за две стране издвојио енергетику и миграције. Он је подсетио на то да је Европска комисија одредила 165 милиона евра финансијске подршке за област енергетике, и да ће наставити да подржава енергетску диверзификацију на Западном Балкану. Поред тога, како је истакао, важно је наставити сарадњу у области борбе против нелегалних миграција, у чему Србија може да рачуна на помоћ и подршку ЕУ, као и даље усаглашавање визне политике са ЕУ. Брнабић је у разговору са Вархејијем изразила незадовољство због јучерашње изјаве Петера Стана у вези са именовањем Рашића, и рекла да је то у супротности са Бриселским споразумом и са вољом народа која је исказана на изборима. Састанку су присуствовали министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић, као и шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Емануеле Жиофре.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *