Mинистарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Тања Мишчевић и министарка здравља Даница Грујичић обишле су данас једну од референтних микробиолошких лабораторија у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, коју ће током ове године УНДП реконструисати и опремити.
Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Светска здравствена организација, уз подршку Делегације Европске уније у Србији, том приликом су представили нову иницијативу за јачање спремности здравственог система у нашој земљи на претње по јавно здравље, било да су изазване природним или људским фактором.
Мишчевић је навела да ће предвиђених 12 милиона евра бити употребљено за обнављање и модернизацију три референтне лабораторије у Београду, Нишу и Крагујевцу, а разматрана је и могућност даље дигитализације и употребе вештачке интелигенције у сврхе даљег унапређења њиховог рада.
Она је поручила да је ресорно министарство ту да помогне да се идеје за побољшање здравства у Србији преведу у стратешке приоритете Владе, који могу да буду финансирани из фондова ЕУ.
Понекад тај процес траје дуже, јер су процедуре компликоване, али добро планирање и програмирање су кључ тог процеса. И овај пројекат је прошао тај пут, али ће зато и резултати бити такви да ће до краја 2026. године 154 општине бити спремније за боље реаговање у ванредним ситуацијама, навела је министарка.
Према њеним речима, то ће бити резултат и обуке запослених у домовима здравља и ширег информисања грађана.
Мишчевић је додала да је унапређење здравственог система важно за процес преговора са ЕУ, али је још важнија заштита јавног здравља свих људи на територији Србије, а самим тим и ван наших граница.
Грујичић је рекла да бесповратна средства у износу од 12 милиона евра, које ће донирати Европска унија за обезбеђење лабораторија у институтима за јавно здравље у Београду, Крагујевцу и Нишу, представљају велику помоћ и да ће услови у којима ће запослени радити за годину дана бити онакви какви заиста постоје у свету.
Она је најавила да ће такође један део Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ бити реновиран по најновијим принципима.
Када је реч о дигитализацији, министарка је указала на то да је велики успех Владе Србије и Министарства здравља што је усвојен потпуно нови Закон о здравственој документацији, који омогућава да заштита података о личности пацијената буде на потребном нивоу.
Према њеним речима, дигитализација, која ће бити подржана средствима ЕУ, омогућиће да се умрежимо са свим оним државним регистрима који постоје, укључујући и регистар катастрофа, што ће значајно олакшати приступ и регистровање болести.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре објаснио је да се представљени програм тиче сектора здравља, али првенствено се односи на унапређење институтских лабораторија, не само у Београду, већ и у Нишу и у Крагујевцу.
Он је поновио да ће се програм бавити дигитализацијом, регистром ризика који ће бити интегрисани и радом са локалним самоуправама на ову тему.
Овај пројекат, чија је вредност 12 милиона евра које даје ЕУ, спроводи се заједно са Министарством здравља у циљу подизања отпорности целокупног здравственог система Србије и подизању капацитета за сналажење у ванредним ситуацијама.
Жиофре је напоменуо да је ЕУ у протеклих 20 година Србији дала укупно 570 милиона евра само за здравствени сектор, како у виду бесповратне помоћи, тако и у виду зајмова.
Стални представник УНДП у Србији Јакуп Бериш указао је на потребу да се стално унапређују радни услови и безбедност здравствених радника.
Захваљујући подршци ЕУ, како је прецизирао, биће реконструисано и опремљено 35 микробиолошких лабораторија лоцираних у оквиру Института „Батут“ и института за јавно здравље у Нишу и Крагујевцу, у складу са стандардима Светске здравствене организације.
Он је нагласио да ће реконструкције побољшати безбедносне услове за здравствене раднике, унапредити ефикасност узимања узорака и дијагностике, као и смањити ризик од загађења и штетног утицаја на околину.
Шеф Канцеларије СЗО у Србији Фабио Скано рекао је да се ванредне ситуације не могу предвидети, али да је могуће припремити систем да има одговарајућу реакцију.
Само од почетка ове године, СЗО се бавио са укупно 41 ванредном ситуацијом широм света, а приступ у коме се реагује на ситуацију није довољан. Зато морамо да гледамо даље од пуког хуманитарног одговора на ситуацију и да улажемо више у ојачавање система и капацитета за отпорност на ситуације, подвукао је Скано.
Он је предочио да ће бити припремљене 154 општине да имају спреман план за брзу реакцију када је реч о томе шта им је потребно када им ванредна ситуација постане изгледна у будућности.
Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Верица Јовановић оценила је да је ово веома значајан пројекат који има за циљ да унапреди спремност система здравствене заштите и других система да реагују у ванредним ситуацијама и да се понашају у стању приправности и спремности на највишем могућем нивоу када је у питању препознавање ризика од заразних болести.
Према њеним речима, пројекат подразумева унапређење капацитета, како у знању и вештинама, тако и у опреми, а данашњи дан је посвећен пре свега реконструкцији Института за јавно здравље Србије.
Наиме, како је подсетила, у ову зграду физички дуго није могло да се уложи на такав начин који је био неопходан, али сада са новим условима, нарочито после COVID-19, посебно је истакнута потреба да се микробиолошки део Института унапреди.
Јовановић je прецизирала да ће у реконструкцију овог института бити уложено око 2,7 милиона евра, Института за јавно здравље Ниш 1,3 милиона евра и око 1,7 милиона евра у Институт за јавно здравље Крагујевац.
Аутор фотографија: Танјуг
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије