Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је у протеклих годину дана током сваког месеца милион домаћинстава у Србији смањило потрошњу електричне енергије у односу на исти месец претходне године, што показује да грађани воде рачуна о потрошњи енергије.
Ђедовић Хандановић је, на форуму „Вечерњих новости” под називом „Наша одржива заједница”, истакла да су у Србији деценијама биле веома ниске цене електричне енергије и гаса, што је довело до тога да се води мање рачуна о потрошњи енергије и енергената.
Министарка је нагласила да су грађани показали да разумеју озбиљност енергетске кризе, одазвали су се позиву државе за штедњу енергије и сами пружили значајан допринос томе да прођемо лакше кроз прошлу зиму.
Према њеним речима, између 36 и 45 одсто купаца месечно је остварило попуст на рачуну за електричну енергију који је, у зависности од количине уштеђене енергије, износио од 15 до 30 одсто.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да је држава подржала грађане субвенцијама које омогућавају не само уштеде, већ и мању потрошњу енергије унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима.
Министарка је оценила да је то дало резултат и прецизирала да је на претходним јавним позивима приближно 20.000 домаћинстава имало прилику да спроведе неку од мера енергетске ефикасности.
На актуелном јавном позиву, како је навела, учествује 131 локална самоуправа у којој ће домаћинства санирати своје објекте, што ће учинити укупно 50.000 домаћинстава у наредних неколико година.
Министарка је прецизирала да је, у сарадњи са Светском банком, за овај програм обезбеђено 50 милиона долара.
Ђедовић Хандановић је указала на то да се значајна пажња посвећује енергетском санирању јавних објеката који су велики потрошачи енергије.
Она је истакла да мора да се настави са улагањем у санацију школа, вртића, домова здравља и културе, библиотека, општинских и других јавних објеката, који су велики потрошачи енергије.
У овој години, како је навела, обезбеђено је 400 милиона динара за те намене како би се оствариле значајне уштеде енергије.
Министарка је нагласила да улагања у енергетику морају да буду приоритет у наредних 20 година и навела да имамо три циља: први је енергетска независност, затим да обезбедимо најнижу цену за грађане и привреду и трећи да имамо сигурност снабдевања и рада нашег енергетског система.
Енергетика је ресор који тражи дугорочна планирања и потребно је доста времена како би се видео резултат, указала је она и подсетила на то да је усвојен план инвестиција у енергетску инфраструктуру у наредних 10 година, који предвиђа инвестиције од 15 милијарди евра, најпре у обновљиве изворе енергије, дистрибутивну и преносну мрежу, као и реверзибилне хидроелектране.
Ђедовић Хандановић је, на питање шта би потенцијална експлоатација литијума донела Србији, рекла да треба да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којима располажемо у смислу затварања ланца вредности који би подразумевао фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.
Према њеним речима, нове деценије развоја и нови индустријски поредак су пред целим светом, у којем ће бити неопходно ослањање на одређене критичне минералне сировине.
Европска комисија је проценила да ће ЕУ тржиште литијумских батерија вредети 250 милијарди евра већ 2025. године, а произвођачи аутомобила и батерија су глобално најавили 1.200 милијарди долара инвестиција у електрификацију до 2030. године, указала је Ђедовић Хандановић.
Она је навела да је Србија изузетно богата минералним ресурсима који се налазе и на листи критичних минералних сировина ЕУ и додала да је пројекат „Јадар” заустављен пре него што смо имали прилику да видимо резултате Студије о процени утицаја на животну средину.
Министарка је поновила да би требало размотрити на који начин можемо да искористимо богатства којима располажемо у смислу затварања ланца вредности, који би значио фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије