Манастир Будисавци

Нема коментара Дели:

Манастир Будисавци се налази у истоименом селу, 17 километара источно од Пећи и припада епархији Рашко-призренској Српске православне цркве.

Прошлост манастира

Потиче из 14. века, али се не зна са сигурношћу ко му је био ктитор, угледни властелин, краљ Милутин (који се помиње у делимично сачуваном натпису у манастирској цркви[a]) или сестра Стефана Дечанског[b], према народном предању. Манастир је 1568. године обновио патријарх Макарије Соколовић (1557—1571), чији сачувани портрет свакако спада међу најлепше портрете српског сликарства XVI века[1]. Читав комплекс је и током наредних векова, као метох оближње Пећке патријаршије, доживео низ промена и доградња. У манастирској ризници се чува и икона Преображења Христовог (чему је посвећена манастирска црква), која потиче са краја XIV или почетка XV века.

Манастирска црква посвећена Преображењу Христовом се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1]. После окончања НАТО агресије на СРЈ 1999. године и доласка снага КФОРа на простор АП Косово и Метохија, монах овог манастира Стефан Пурић је средином јула исте године отет од стране албанских екстремиста[2]. Сматра се да је убијен, а његово тело никада није пронађено. Према оценама Српске православне цркве, манастир Будисавци, уз Девич, представља најугроженији српски манастир у јужној српској покрајини, од средине 2010. године, када је КФОР заштиту комплекса предао тзв. Косовској полицијској служби[3].

Манастирска црква

Архитектура

Манастирска црква има основу уписаног грчког (равнокраког) крста над којом се уздиже осмострана купола.Олтарска апсида је споља тространа, док се на западној страни цркве налази нартекс, који је данас виши од оригиналног и потиче из XIX века. Црква је грађена наизменичним ређањем камена и опеке, које је на појединим местима декоративног карактера, а карактеристика је грађевина Вардарског стила, којима црква у Будисавцима и припада.

Живопис

Патријарх Макарије Соколовић, ктиторски портрет из 1568. године

Првобитан живопис је у целини уништен, пошто је црква једно време била делимично порушена. Фреске које се данас налазе на њеним зидовима, потичу из друге половине XVI века и обнове у доба патријарха Макарија, а карактерише их сигуран цртеж и богат колорит.

Медији су крајем 2012. године донели вест о икони која је проплакала у овом манастиру.

Претходна вест

Манастир Врачево

Следећа вест

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Читлуку

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.