Београд, 19. март 2023.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије честитало је данас припадницима хрватске заједнице и њиховим институцијама национални празник Хрвата у Републици Србији, спомендана у Католичкој цркви светог Јосифа, тесара из Галилеје, заручника Марије и Исусовог хранитеља, заштитника хрватског народа.
Реч је о једном од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују 19. марта припадници хрватске заједнице у Србији. Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године, а иста је потврђена од стране Савета за националне мањине.
Иначе, као заштитник хрватског народа свети Јосиф је проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године.
Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века.
Број Хрвата у Србији је према попису из 2011. године 59.000, а статус националне мањине, будући да су у време социјалистичког друштвеног уређења имали статус народа, стекли су усвајањем Закона о мањинама из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу такозваних нових националних мањина.
Више од три четвртине припадника живи на територији Аутономне покрајине Војводине, и то 47.033, знатан број их живи у Београду, као и у другим већим градовима у Србији.
Заједница је која бележи највећи демографски пад у протеклих 30 година, док су територијално изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.
Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, а у протеклих 20 година успели су да успоставе респектабилну мањинску националну инфраструктуру.
Најразвијеније подручје рада је простор културе, где постоји више од 40 друштава, тридесетак објављених књига, научни и часопис за књижевност, уз напомену да је најцитиранији научник у Србији академик Иван Гутман из Сомбора припадник хрватске заједнице.
О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, дневни-информативни програм на Радио-телевизији Војводина у трајању од 15 минута, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, као и неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава.
Образовање се одвија од вртића до средње школе у неколико школа на територији Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и петнаестак насељених места.
О свему томе брине Национални савет хрватске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.
Власти у Србији, АП Војводини, те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика, како би Хрвати у Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и градили перспективу припадника заједнице.
Извор текста и фотографије: Вебсајт Владе Републике Србије
