Деманти навода да Пирот остаје без затвора

Нема коментара Дели:

Београд, 27. март 2023.
Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде Владе Републике Србије саопштила је данас, поводом нетачне информације, коју је објавио један београдски дневни лист, да је „Пирот после 120 година остао без затвора”, да у том граду никада није ни постојао затвор, већ искључиво мања притворска јединица.

У саопштењу се наводи да је у питању одсек за притвор Казнено-поправног завода у Нишу, уз напомену да се, у складу са Правилником о упућивању осуђених, прекршајно кажњених и притворених лица у заводе за извршење кривичних санкција (члан 6 став 2) у КПЗ у Нишу упућују лица оба пола којима је одређена мера притвора на територији виших судова у Нишу и Пироту.

Важно је нагласити да је годинама уназад у том одсеку био изузетно мали број лица и то не више од петнаестак, што, између осталог, говори о сврсисходности одлуке да одсек престане са радом у циљу рационализације послова у КПЗ у Нишу.

Влада Србије донела је одлуку 16. децембра 2021. године да се Републички геодетски завод одреди за корисника објекта уписаног као зграда државних органа и организација – зграда затвора и катастра.

Оправданост ове одлуке лежи и у чињеници да је у питању објекат стар више од 100 година који није испуњавао неопходне безбедносне стандарде. С тим у вези, поставља се питање зашто се у тексту истиче да је „пиротски затвор важио за један од најбезбеднијих” и на основу чега се то тврди.

У тексту је изнет и нетачан податак да „затвор у Нишу нема довољно возила да у току једног дана обави превоз свих окривљених који имају заказана суђења и да је некада немогуће обезбедити марицу за оне које треба возити у Пирот”.

Даље, потпуно неистинито се тврди да често долази до кашњења и одлагања суђења, чиме се наводно крше права окривљених, успорава правда, због чега ће, како стоји, у неким случајевима доћи и до застаре кривичног гоњења.

Напомињемо да су, у складу са Законом о јавном информисању и медијима, уредник и новинар дужни да са пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност.

Будући да је ова провера изостала, а завод у Нишу паушално проглашен одговорним за наводна одлагања и кашњења суђења и у коначном за кршења права окривљених, Управа за извршење кривичних санкција наглашава да КПЗ у Нишу није имао ниједно одлагање спровођења притворених лица ка пиротским судовима и тужилаштвима 2022. године.

Завод је прошле године имао 1.611 спровођења притворених лица ка судовима и тужилаштвима, од чега 198 спровођења притворених лица ка пиротским судовима и тужилаштвима, тј. нешто више од 14 процента од укупног броја спровођења.

Имајући у виду и да се спомињу запослени који су некада радили у одсеку у Пироту, Управа истиче да нико од њих није остао без посла или нераспоређен, већ су сви они наставили да раде у оквиру система извршења кривичних санкција и то у КПЗ Ниш. У питању је 16 радника, односно 3,6 одсто од укупног броја запослених у овом заводу, наводи се у саопштењу.

Извор текста и фотографије: Вебсајт Владе Републике Србије

Претходна вест

Спремност за интензивирање сарадње са немачким покрајинама

Следећа вест

Проналажење најбољег начина за примену родно осетљивог језика

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *