Брезовица насеље је и највећи скијашки центар у АП Косово и Метохија, у српској енклави општини Штрпце на самом југу Србије. У насељу се налази црква Светог Стефана, задужбина лекара и потомка руске племићке породице Растка Александрова-доктора Баташе . У близини насеља се налазе остаци тврђаве Градиште на врху Чајлије.
Налази се на око 20 km источно од Призрена, 5 km југозападно од општинског центра Штрпца. Граница са Северном Македонијом налази се 7 km југоисточно. Ски простор се налази на северној, западној и источној страни националног парка Шар-планина. 80 km дуга планина, која се протеже између Србије и Северне Македоније, достиже висину од преко 2.000 m, а Пирибег који је са висином од 2524 km надморске висине највиша тачка у источном делу Шар-планине, налази се 8 km југоисточно од Брезовице.
Штрпце је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.265 становника.
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штрпце површине 3530 ha. После укидања (31. децембра 1965. године), Скупштина Општине Штрпце поново је формирана 10. августа 1988. године. Севце, Врбештица, Брезовица, Јажинце, Штрпце, Беревце и још десет села чине Сиринићку жупу.
У месу се налази Црква светог Николе, подигнута 1576/77. године, која је под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2], у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе.
Историја
У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком 13. века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града — (на месту данашњег села Врбештица-Грчки град) и Чајлије (турски чајлије=остаци тврђаве, близу Брезовице). Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на једном јеванђељу из 13. века писаног на пергаменту које се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Други помен Сиринића подстиче из 1331. године, ради се о повељи краља Стефана Душана, издатој у пиргу манастира Хиландара, из које се види да је Сиринићка жупа и раније била метох манастира Хиландара.
По турском попису из 1455. године у селу је било 65 српских домаћинстава. Месна црква светог Николе је саграђена и живописана 1576/77. године. Сачуван је фреско-натпис на коме је побројано девет ктитора на челу са сеоским попом. Источно од насеља се налази црква светог Јована Крститеља, која је подигнута 1911. године на темељима неке старије цркве. У насељу је очувано и старо српско гробље.
Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром. Назив Сиринић (као и планина Млечно) јасно говоре да се становништво жупе највише бавило сточарством. Отомански пописи из 16. века показују да у жупи у то време нема албанских насеља, већ да су сва искључиво српска.
Место је једно од најлепших у Приштинској кази у којем 1900. године има 160 српских кућа. Пружа се уз реку Миљоштицу, а куће су ниске и мрачне покривене трском. Село је подељено на 10 махала, које су једна уз другу, а има три извора добре пијаће воде. На сред села је широк простор звани „Улица“, где се мештани скупљају ради договора. До те улице је двоспратна школска зграда подигнута 1885. године. На горњем спрату су велика, светла учионица, соба за учитеља, друга соба за ствари и чардак. Испод, на првом спрату су кухиња, штала и сеник – ту може становати цела породица. Око школе су пространо двориште и башта за учење деце повртарству. Најзаслужнији за отварање школе били су парох, поп Стојан Поповић и трговац Јанићије Стојановић. До 1900. године ту су радили следећи учитељи: Антоније Никшић родом из Сретачке жупе (1886-1892), Манојло Лазаревић родом из Призрена (1892-1893), Трико Стојановић родом из Тетова (1894), Марко Синадиновић родом из Призрена (1894), Манојло Чемерикић родом из Призрена (1894-1896) и Владимир Поповић родом из Сиринићке жупе (од 1896. до 1900). Према броју кућа има мало ђака, а због немаштине.[3]
У српској основној школи славила се школска слава Св. Сава. Године 1900. чинодејствовао је у цркви и школи поп Стојан Поповић, а светосавску беседу изговорио месни учитељ.
