Гујон: Нико се неће бавити српским језиком, ако ми то не урадимо

Нема коментара Дели:

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Арно Гујон, изјавио је данас да ће акценат Управе, када је реч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити уколико ми то сами не урадимо.

– Читам да је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика. Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски, морамо да будемо свесни, ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће – рекао је Гујон на Одбору за дијаспору Скупштине Србије.

Гујон је казао да је покренута и кампања за очување српског језика.

– Обично се до сада дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим српски језик и те како заслужује да се њиме бавимо – истакао је Гујон.

Он је на скупштинском Одбору за дијаспору навео да има 1,6 милиона Срба у региону и “исто толико разлога да регион каже ‘хвала’ – за толеранцију, рад на доприносу културном и економском”.

– Нажалост, сведоци смо да бити Србин у региону није увек једноставно и да не уживамо увек поштовање које заслужујемо. Често уместо речи хвала добијемо и речи мржње, уместо поштовања – омаловажавање – приметио је Гујон.

Истакао је да због тога и постоји Управа за сарадњу са дијапсором и Србима у региону, као и скупштински Одбор за дијаспору, односно да су ту због побољшања положаја Срба.

– Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија, Румунија, Мађарска, Словенија. Оно што је тим земљама заједничко је српски народ који је доприносио развоју, изградњи тамошњих друштава и земаља… У свим тим земљама бити Србин треба да буде понос, а не повод за дискриминацију и стид – поручио је Гујон.

Гујон је казао да на годишњем нивоу Управа располаже са 50 милиона динара за удружења Срба из региона и 50 милиона динара за удружења Срба из дијаспоре.

Финансира се око 250 таквих пројеката, рекао је Гујон и додао да се ради на томе да се конкурс дигитализује и да се то више не ради “ручно”.

Извор текста : www.vesti-online.com

Извор фотографије: Арно Гујон

Претходна вест

Смотре отказане, имаћемо фестивал

Следећа вест

Прослава тета Златиног јубиларца

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.