Колико је Ваше културно-уметничко друштво кроз свој рад допринело да се сачува традиционална уметност и народна култура?
Од свог оснивања, далеке 1948. године, дјелaтност Ансaмблa заснива се на чувaњу од зaборaвa и јaвном извођењу прогрaмa из облaсти трaдиционaлне нaродне културе и умјетности (музикa, пјесме, игре, ношње и обичaји). У свом, 73 године, дугом дјеловању, Ансамбл је постизао највише резултате и признања у својој области, као један од најуспјешнијих чувара нашег идентитета.
Својим редовним активностима, пројектима, теренским истраживањима, записима, поставком кореографија, израдом ношње и документарним филмовима, наш Ансамбл даје велики допринос чувању традиционалне умјетности и народне културе.
Реализацијом горе поменутих активности, члановима и публици се преноси знање, усађује љубав и приврженост властитој историји и традицији, остављајући све оно најљепше млађим нараштајима.
Имали сте бројне пројекте који су се односили на очување културне баштине. Можете ли нам издвојити најзначајније?
Са поносом можемо рећи да имамо успјешну реализацију великог броја пројеката који се односе на очување културне баштине.
Дио тих пројеката усмјерен је на теренска истраживања различитих регија Републике Српске, у циљу што веће покривености кореографијама/репертоаром.
Нарочит значај у том послу имају тзв. изворне кореографије, односно изворно народно стваралаштво, које подразумијева сценски приказ у што вјернијем издању, са минималним стилским додацима које сценски приказ једноставно захтијева.
На нашем репертоару је велики број таквих кореографија, поткрепљен теренским записима становништва, нарочито оног старије животне доби, затим оригиналном ношњом, обичајима, пјесмом и слично.
Неке од таквих кореографија су са територија Змијања, Јања, Поткозарја, Озрена итд.
Такође, веома смо поносни на чињеницу да смо свој допринос дали једном изузетно важном пројекту, а то је упис Змијањског веза као нематеријалног добра и насљеђа човјечанства, на Унескову листу нематеријалне свјетске баштине.
Носилац пројекта је био Музеј Републике Српске, као и Мин. просвјете и културе, док је АНИП „Маслеша“ био један од партнера, као власник једног од најбројнијег фундуса оригиналних комплета змијањске народне ношње, чија је старост процијењена на више од 100 година.
Основани сте давне 1948. године. На шта сте највише поносни током Ваше дуге традиције?
Морамо поћи од чињенице да је „Маслеша“ од самих почетака почео низати велике успјехе, што наградама на престижним свјетским фестивалима, што државним признањима за највише домете у области културе, те је заиста јако тешко издвојити једну или двије ствари на које смо поносни.
Али у великом броју награда и признања, ако бисмо морали навести најважније, поменули бисмо сљедеће:
- Носилац ордена Његоша I реда;
- Носилац ордена заслуга за народ са Сребрном звездом;
- Носилац највећег међународног признања у свијету фолклора – (Ајасон Д Ор – Златни плесач);
- Одлуком Министарства просвјете и културе, а на основу правилника о Категоризацији, од 2019. године носи статус јединог фолклорног ансамбла од републичког значаја;
- Прворангиран Ансамбл Града Бање Луке од 2015. године (од када се и врши рангирање) до данас;
- Добитник награде „Плакета Града Бања Лука“;
- Учесник пројекта кандидатуре Змијањског веза за заштиту свјетске нематеријалне баштине од стране УНЕСКО-а;
- Организатор традиционалне манифестације „Фестивал српског фолклора“ чији је један од покровитеља Град Бања Лука али и Министарство културе и информисања Републике Србије и Министарство спољних послова Републике Србије, а у склопу које је остварена сарадња са професионалним ансамблима – Ансамблом народних игара и песама Србије „КОЛО“ и Ансамблом народних игара и песама Косова и Метохије „ВЕНАЦ“;
- Власник најбројнијег фундуса народне ношње – око 1200 комплета;
- Редован учесник свих битних општинских и републичких манифестација (Дан Града, Дан побједе над фашизмом, Дан Републике, Свечане академије републичких институција…).
Поред набројаног, веома смо поносни и на чињеницу да уз родитеље и школу, дајемо велики допринос одгоју и васпитању наше дјеце и омладине, стварајући једну здраву средину за дружење, одрастање, лично и професионално профилисање, а у прилог томе иде податак да је кроз наш Ансамбл прошло више од 10.000 чланова, који су касније постајали честити и примјерни људи. Сви ти људи су заувијек остали дио Маслеше, али је и Маслеша остао дио њих, без обзира да ли живе у нашој Републици или у неким од најудаљенијих земаља свијета. Постоји и један наш мото, који се генерацијама протеже, а он гласи : „ЈЕДНОМ МАСЛЕШОВАЦ, УВИЈЕК МАСЛЕШОВАЦ“.
Каква је Ваша сарадња са матицом и дијаспором и да ли има простора за продубљивање сарадње?
Наша сарадња са матицом и дијаспором је увијек била на добром нивоу, а то се нарочито унаприједило у посљедњих 5-6 година, од како смо почели са организовањем „Фестивала српског фолклора“.
Управо је повезаност и сарадња са матицом и дијаспором главна мисија фестивала, а то постижемо на начин да сваке године учествује по неколико КУД-ова/Ансамбала из Србије и различитих земаља Европе и свијета са учесницима из Републике Српске, који у нашем Граду проведу по 2, 3, а понекад и 4 дана, зависно од финансијских могућности нас као организатора.
Чињеница је да је веома тешко прикупити и најминималнија средства за организовање Фестивала, те се не могу увијек реализовати све жељене идеје, али захваљујући подршци града Бање Луке, Мин. културе и информисања Србије и Мин. спољних послова Србије, успијевамо већ 5 година одржати веома квалитетну манифестацију, гдје смо угостили и професионалце попут Биље Крстић и оркестра Бистрик, Ансамбла
„КОЛО и Ансамбла „ВЕНАЦ“.
Наравно, и већ успјешна сарадња свакако увијек има простора за напредак, тако да се нарамо да ћемо већ формиране замисли, моћи реализовати чим прође неповољна епидемиолошка ситуација.
За фолклор се везују путовања. Да ли нам можете речи у колико сте земаља наступали и на какав пријем сте наишли?
Наш Ансамбл је редован учесник најпрестижнијих свјетских ЦИОФ- ових фестивала, али и представних државних културних размјена и манифестација.
У својој богатој историји, наступили смо у скоро свим земљама Европе, али смо успјешна гостовања забиљежили и у Африци и Азији.
Гледајући неке од највећих свјетских престоница само у посљедњих 10-ак година, наступали смо у: Абу Дабију, Дубаију, Aтини, Солуну, Aнкaри, Истaмбулу, Будимпешти, Лондону, Бриселу, Москви, Вaршaви, Темишвaру, Великом Трнову, Каиру, Александрији, Гетеборгу, Беогрaду, Новом Сaду, Нишу, Загребу, Љубљaни и Мaрибору.
Свака од наведених дестинација има своје специфичности, али их повезује велико гостопримство, интересовање за нашу богату традицију и жеља да се што угодније осјећамо као гости, односно амбасадори свога Града и државе.
Ако бисмо морали рећи приближан број држава у којима смо наступили онда бисмо рекли око 30.
Фолклор карактерише добро друштво, љубав према игри и свом народу. Колико су млади заинтересовани за фолклор и неговање наше традиције и културе?
Морам рећи да постоји велика заинтересованост за фолклор међу младима, али и родитељима који желе своју дјецу усмјерити у том правцу.
Најбољи доказ за то су уписни периоди, када заиста имамо велики број пријављених и заинтересованих да приступе нашем Ансамблу. Повремено смо долазили у ситуације да за одређене групе обуставимо упис прије планираног рока, због велике заинтересованости и то је случај углавном са дјечијим групама.
Ипак, ова епидемиолошка ситуација је допринијела томе да је стање чланства и тренутног и потенцијалног под знаком питања, јер већ више од годину дана не радимо, бар не у пуним капацитетима, док је добар број мјесеци у току тих годину дана био и под потпуном забраном рада.
Видјећемо како ће се ситуација одвијати након епидемије, за коју са надамо да ће што раније нестати.