Интервју са господином Сашом Пешићем председником удружења Сви Срби у Паризу

Нема коментара Дели:

Колико француска јавност прати то што Ви радите и колико је француска јавност заинтересована за дешавања на нашим просторима?

Редовно постављамо вести на француском језику трудећи се да информишемо поред наших људи који живе у Француској и Французе који су заинтересовани да сазнају шта се заиста десило на нашим просторима. Кроз наше вести упознајемо читаоце са дешавањима из наше земље стављајући акценат на Косово и Метохију, такође трудимо се да промовишемо нашу културу и традицију. Све је више Француза који се интересују за наш рад и који прате наше објаве. Ми смо као народ кроз историју увек били на правој страни и увек смо се водили истином. Говорећи истину о дешавањима на нашем простору можемо много урадити на промени свести код обичних људи. Из тог разлога јако је битно да се удружујемо јер само тако можемо пуно да урадимо за наш народ и нашу земљу.

Јел имате посебне догађаје које обележавате?

Трудимо се да обележавамо догађаје у којима је страдао наш народ као што је био погром над Србима и Српској Православној Цркви 17. марта на Косову и Метохији. Циљ нам је да  истином допремо до што више људи.

Друштвене мреже су све популарније за пласирање вести, колико сте Ви активни на друштвеним мрежама?

Друштвене мреже су постале јако битне за пласирање информација. Наше удружење Сви Срби у Паризу окупља највише наших исељеника на једном месту. На друштвеним мрежама имамо 80.000 пратилаца. Људи имају поверења у наше објаве, исте деле међу својим пријатељима омогућавајући нам да допремо до значајног броја људи. Послу приступамо професионално, имамо сараднике који су администратори на друштвеним мрежама, који пишу објаве и који одржавају наш сајт.

Поред информативног рада бавите се и хуманитарним радом, хоћете ли нам нешто више рећи о томе?

Наше удружење се поред информативног рада бави и хуманитарним радом. Скоро смо имали акцију где смо прикупили значајна средства у сарадњи са удружењем Срба  из Нице  за обезбеђивање школског прибора за децу са Косова и Метохије. У нашим напорима да помогнемо нашем народу имамо сарадњу са хуманитарном организацијом Арна Гујона.  Господин Гујон спроводи бројне акције са циљем да се сачува српски језик међу нашим исељеницима.

Колико је језик битан за културни идентитет?

Језик је јако битан да би се сачувао културни идентитет. Поред породице и родитеља који играју главну улогу у томе имамо значајну подршку Министарства спољних послова Републике Србије које финансира српску школу кроз коју деца уче српски језик, српску историју, српску културу.

Српска Православна Црква као стуб српства има значајну улогу како у очувању нашег језика тако и очувању српства. Постоје две парохије у Паризу у којима се литургија служи на Српском језику.

У Паризу имамо више Културно-уметничких друштава које броје више хиљада чланова и које кроз фолклор доприносе промоцији културе нашег народа и изузетно су битна у очувању српства. Кроз фолклор се људи спајају, друже, негују српску традицију.

Такође имамо и спортска удружења која су такође јако битна за јачање веза међу нашим народом у Француској.

Поред свега наведеног Српски језик се полако губи код нових генерација наших исељеника и сви требамо  пуно труда и напора да уложимо како би сачували наш језик

Како гледате на односе између Србије и Француске?

Интензивира се економска сарадња између Француске и Србије и то је добро за грађење бољих односа између две земље. Надамо се да ће се дух српско-француског пријатељства вратити и да ће се обновити везе које су постојале током оба светска рата.

Како гледате на тренутну ситуацију на Косову и Метохији?

Битно је да се не дозволи улазак тзв. државе Косово у УНЕСКО. Током гласања за пријем тзв. државе Косово у УНЕСКО протестовао сам испред зграде седишта УНЕСКА у Паризу носећи слике срушених манастира и цркава на Косову и Метохији. Слика протеста је обишла цео свет. Нажалост тамо где нема наше Цркве  нема и нашег народа.

Претходна вест

Стефан Мојсиловић: Поносни смо на нашу дугу традицију и континуитет од преко 130 година

Следећа вест

Интервју са Мр Слађаном Стевановић професорком разредне наставе и енглеског језика „Српскаоница“ Рединг, Велика Британија

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *