Интервју са Мр Милошем Митровићем председником КУД-а „Мост“ Братунац

Нема коментара Дели:

У данашњим условима како се одвија културни живот у Братунцу?

Прије свега желим да се захвалим што сте дали прилику да говорим за Ваш цијењени портал, као и свугдје у свијету и код нас је због пандемије корона вируса обустављено све, па и организација свих културних манифестација. И поред тога, Културно умјетничко друштво „Мост“ Братунац покушава да одржава редовно пробе, да одржи континуитет у свом раду. Такође, остале спортске и друге организације у општини Братунац одржавају своје тренинге и такмичења у складу са овом ситуацијом. Ми смо наш годишњи концерт 26.11.2020. године снимили и након тога емитовали на друштвеним мрежама, такође смо традиционални Фестивал фолклора одржали на исти начин који је одржан уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Колико у здравственом и васпитном смислу у развоју деце фолклор заузима значајно место?

Мој радни вијек сам провео као професор физичког васпитања, па ми је свакако ова тема добро позната. Поред културног наслијеђа које је битно сачувати, утицаја на социјални живот дјеце, овај вид рекреације је добар и за развој моторичких способности и представља одличан бијег од свакодневног сједења испред рачунара. Фолклор повољно утиче на физички развој дјеце, на развој мускулатуре, правилног држања тијела као и на развој слуха па је и дефинитивно идеалан за психофизички развој дјетета.

Колико фолклор може повећати интересовање код младе популације за културу?

Дјеца која играју фолклор кроз игру науче вјештине играња и понашања. Сви помажу једни другима што је важно јер то постаје навика, и ако неком другом треба помоћ они ће се први наћи да помогну. Они расту у позитивне и вриједне људе, јер да би све савладали морају бити вриједни. Kроз игру се развија општа моторика, а свако дијете које после фолклора жели да се бави неким другим спортом, има одличну основу. Такође, музика код дјеце изазива емоције и тада се лучи хормон среће, а да не помињем социјализацију, учење понашања у групи и подјелу обавеза између дјечака и дјевојчица. Посебну драж фолклорашима представљају путовања по свијету, упознавање вршњака и њихових култура.

На шта сте највише поносни у вашем досадашњем раду?

Наш КУД под овим именом дјелује од јануара 2018. године, а назив мост има симболично значење по новосаграђеном мосту који повезује Србију и Републику Српску односно БиХ, а и фолклор је мост пријатељства који спаја људе.  Желим овом приликом истаћи да смо поносни на све наше чланове и пријатеље који су на било који начин помогли рад овог КУД-а који је по свом раду са дјецом и омладином постао препознатљив. Такође смо поносни на сарадњу са нашим кореографом Дејаном Милисављевићем Звечанцем аутором свих наших кореографија и његовим асистентом Ненадом Ђорђевићем-Каменим. Прошле године смо уз помоћ општине Братунац, којој смо захвални за сву помоћ и подршку, поставили први пут у историји аутентичну кореографију „Жетелачки обичаји Братунца и околине – Српске игре и пјесме из Подриња“, урадили музички аранжман и у току је набавка аутентичне народне ношње која се носила на овим просторима.

Колико, по вашем мишљењу, фолклор доприноси промоцији културе једног народа?

КУД „Мост“ је постао окосница свих културних дешавања наше општине, општина Братунац додијелила је нашем друштву једно од највећих признања „Повељу“ за чување и његовање обичаја и културног наслијеђа нашег народа. Фолклор је уопштено име за умјетност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Ова умјетност прелази од старијих на млађе. Дуг развојни и вјековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Као и све остало, народна уметност еволуира. Народни дух, најснажнији покретач свих идеја у умјетности, никада не мирује.

Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе?

И ми као КУД покушавамо да од заборава сачувамо наше културно наслијеђе и да преносимо на наше млађе генерације. Могу са задовољством да кажем да смо у протеклом периоду од почетних двадесетак упорних играча достигли број преко 170 чланова распоређених у пет група као и оркестар. У нашем друштву имамо чланове од 4 па до 74 године старости. Уз помоћ општине Братунац, привредника наше и сусједних општина, родитеља наших чланова и осталих људи који његују ову врсту умјетности, можемо бити задовољни јер смо успјели подићи свијест о богаству наше културе и традиције. Ми данас имамо на репертоару кореографије и ношње којима представљамо културно наслијеђе нашег народа из разних крајева.

Какви су Вам планови за наредни период?

Ми се надамо да ће ова ситуација са вирусом коначно да се смири како би могли наставити са редовним активностима. Ову 2021. годину посветили смо путовању и промоцији нашег КУД-а. Протеклих година смо вриједно радили и ово је прилика да покажемо наше игре и пјесме и наше народне ношње из разних крајева. Жеља нам је такође да посјетимо и Косово и Метохију и надамо се да ће нам се то и остварити. Промоцијом нашег КУД-а ми промовишемо и нашу општину Братунац и Републику Српску.

Претходна вест

Интервју са Мр Слађаном Стевановић професорком разредне наставе и енглеског језика „Српскаоница“ Рединг, Велика Британија

Следећа вест

Служени помени жртвама НАТО агресије

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.