Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
Осjећање идентитета почиње да се формира у дjетињству, а посебно током адолесценције када постоје и највеће кризе идентитета. Када особа поставља себи кључно питање „ко сам ја”, „чему тежим”, „одакле сам” и сл. Најважнију улогу овдје наравно играју родитељи. Они су ти који дјеци уграђују прве темеље о националној свијести и идентитету. Учитељи и вјероучитељи су подршка али будимо искрени, да би дјеца дошла у школу и цркву, родитељи су ти који треба да их доведу. Дакле, све нас враћа на првобитну констатацију колико је улога родитеља важна. Треба се повезати са заједницом, уписати дјецу у допунску школу српског, фолклора, одвести их у цркву на Свету Литургију. Дати им прилику да виде и осјете да нису сами, да има још много дјеце која су иста баш као они, долазе из исте земље, имају исте обичаје, и говоре исти језик. Треба организовати више дружења и радионица са различитим темама која дјеци неће представљати притисак него ће им бити прилика да се друже и сазнају нешто више о својој матици.
Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих узраста 10-27 година?
Разне едукативне емисије о српској историји, традицији и култури помажу да се примјеном аудио-визуелних ефеката на пријемчив начин приближе елементи српске историје и културе. Ученици „Српскаонице“ су радо гледали емисије о српским средњовјековим јунацима које је снимио РТС. Такође, један од начина да се младима подигне свијест о о изванредном богатству српске културе је реализација разних пројеката који би повезивали младе из дијаспоре са младима из Србије.
Како унапредити информативно-образовну понуду у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору и шта мислите о могућности удруживања и јединственог деловања свих организација које се баве српском културном баштином?
Унапређење информативно-образовне понуде у интернет информационом простору подразумијева понуду квалитетног садржаја о српској културној баштини. Потребно је извршити интеграцију медијских канала и понудити јединствен садржај прилагођен одговарајућим узрастима. Требало би искористити погодности које нам пружају информационо-комуникационе технологије и приближити се младима преко медијских канала које они користе. Удруживање и јединствено дјеловање свих организација које се баве српском културном баштином допринијело би јачању српског националног идентитета у дијаспори. Јурисдикцију над таквим видом организације би требало да има надлежно министарство.
Колико су грађани српског порекла (друга, трећа и старије генерације српских исељеника), заинтересовани за неговање наше културе, историје, идентитета и обичаја?
Заинтересованост грађана друге, треће и старијих генерација српских исељеника за његовање наше културе, историје и обичаја је индивидуална и варира од породице до породице. Из тог разлога је велика улога и значај организација у дијаспори које се боре за очување српског језика и културе и кроз едукацију младих о српском културном наслеђу омогућавају очување националног идентитета Срба у иностранству.
Колико дијаспора може да допринесе у борби за очувањем српске културне баштине од сталног угрожавања кроз активности у земљама у којима живимо?
Континуираним и интензивним радом дијаспора кроз спровођење едукативних радионица у великој мјери може да допринесе очувању српске културне баштине умањујући утицај страних култура у којима српска омладина одраста.
