Београд, 13. јул 2023.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је данас да Србија, као земља која тежи чланству у Европској унији, дели визију Европе о будућности енергетског сектора, а пре свега у смислу тежње ка његовој декарбонизацији.
Ђедовић је на конференцији „Serbia Goes Green“ истакла да се Србија определила за транзицију ка чистој енергији, али да тај пут није ни брз, ни јефтин, ни лак и да ће бити потребни и време и новац и озбиљна партнерства и подршка како бисмо остварили декарбонизацију енергетског сектора.
Она је поручила да су сви одговорни за енергетску транзицију – јавни сектор, индустрија и грађани, додавши да ће држава наставити да стимулише инвестиције у обновљиве изворе енергие (ОИЕ) као и активно учешће грађана у енергетској транзицији кроз субвенционисање мера енергетске ефикасности, за које је обезбеђено 50 милиона евра.
Министарка је истакла да се у септембру очекује завршетак јавног позива за тржишне премије за нових 450 мегавата капацитета за производњу енергије из сунца и ветра, уз напомену да је трогодишњим планом предвиђено 1.300 мегавата нових капацитета из ОИЕ.
Ђедовић је рекла да постоји дијалог са привредом о томе како да се превазиђу и предупреде изазови у вези са Механизмом за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) који долази из ЕУ.
Према њеним речима, ради се на томе да се направи план како да постојеће термоелектране буду еколошки одрживе, да наставе са радом и да обезбеђују енергетску сигурност.
Министарка је указала на то да је Влада усвојила Полазне основе плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. са пројекцијама до 2030., у којима су представљени инвестициони приоритети.
Тај план обухвата, између осталог, изградњу РХЕ Бистрица, ремонте и ревитализацију ХЕ Ђердап 2, разматрање финансијске и техничке исплативости пројекта РХЕ Ђердап 3, изградњу ветропарка Костолац, изградњу соларних електрана снаге 1 гигавата, објаснила је Ђедовић.
Она је истакла да је појачана интерконекција на преносној мрежи са Румунијом кроз Трансбалкански коридор, а у плану је и изградња Панонског и Централнобалканског коридора којим ћемо се повезати са Босном и Херцеговином и Бугарском и ојачати трансмисионе капацитете.
Такође, почело се са улагањем у дистрибутивну мрежу, инвестирањем 320 милиона евра и ићи ће се ка томе да губитке смањимо на прихватљив ниво, од приближно осам одсто, нагласила је министарка.
Извор текста и фотографије: Вебсајт Владе Републике Србије
