Основани сте давне 1888. године, имате дугу традицију са којом ретко које културно и просветно друштво може да се похвали. На шта сте највише поносни у Вашој дугој традицији?
Поносни смо на много тога, а ако би се тражио кратак одговор била би управо та дуга традиција и континуитет од преко 130 година. Та давна 1888. година и читав период с краја 19. вијека били су специфични за Сарајево. Са њим и цијела тадашња БиХ окупирана од стране АУ монархије, дала је отпор кроз пјевачка и друга друштва који су сачували идентитет Срба западно од Дрине. Многа пјевачка друштва па и наша ,,Слога“ била су лучоноше културе, писмености, чувања православне вјере. Као такви су били и сабирали су у себи више од појма пјевачко друштво, јер су поред пјевања имали разне секције, учили народне игре и кола, оснивали позоришта, библиотеке, читаонице, оркестре и др.
Након Уједињења 1918. наставили су да се баве само умјетношћу и хорском музиком, не заборављајући онај патриотски дух који их је прославио до тада. Након Другог свјетског рата власти тадашње СФРЈ потпуно гасе већину српских пјевачких друштава и убацују нови појам који је остао до данас, културно-умјетничка друштва. Тим називом они су на један суптилан начин склонили и угасили друштва са националним предзнаком, али нису ни могли замислити да ће неких 50 година касније управо ти КУД-ови бити ново жариште чувања националне свијести.
До враћања старог имена ,,Слога“ почетком 1990.г. хор који је имао назив ,,Хор Саборне цркве у Сарајеву“ био је чувар сјећања и наде да ће стари хор поново засијати као некада. То сјећање је најбоље осликавано кроз прослављање крсног имена Светог Димитрија које се никада није престало славити.
Мноштво је догађаја, концерата, турнеја кроз историју друштва, наступа пред аустријским царем, српским краљевима, црквеним великодостојницима, освојене награде и признања, а радује нас и данашњи рад и плод тог рада преточен у једини хорски фестивал у Сарајеву ,,Дани Слоге“.
Кроз своју дугу историју постојања прошли сте кроз бројне недаће. Шта Вам је давало снагу да наставите даље, да се борите и опстанете?
Недаће су нажалост константа и данас, па и оне са једне стране дају ту снагу. Ако се дотакнемо тог спољашњег и видљивог успјеха који се огледао кроз препуне сале публике на нашим наступима, доживљаја вјерних у цркви када хор пјева, ту је и онај унутрашњи којим су чланови хора, пјевачи, диригенти, помагачи изњели и претрпили све те недаће. На првом мјесту пјевачи су се учили пјевању, развијању музичких способности, затим кроз учествовање на богослужењима учили су више о својој вјери и узрастали у духовности, склапали пријатељства и плели једну нит заједништва који им је давао снагу за даље. Недавно се упокојила једна наша чланица и на њену жељу, више пута раније наглашену, сахрањена је у свечаној хорској хаљини. Такви примјери нам дају снагу већу него што смо и сами знали да можемо имати.
Цитираћу овдје ријечи нашег члана и великог сарајевског драматурга Марка Марковића о нама из 1938. године:
… ,,Слози“ није било увијек до његовања умјетности ради умјетности. Њена умјетност је увијек била надахнута племенитом, човјековом тежњом ка слободи, духовној и материјалном. Она је зато пјевала и кад јој се плакало и кад јој се радовало; она се са пјесмом борила, она је пјевајући трпила, али је увијек пјевала!
Кроз читаву своју историју ,,Слога“ се држала своје Цркве и сигуран сам да је то један од највећих разлога за овако дуг континуитет. У периодима када је имала своју зграду, мецене који су је помагали, могла је у било ком тренутку да оде у неки свјетовни и грађански правац, али то се никада није десило.
У данашњим условима како се одвија културни живот нашег народа који је остао у Сарајеву?
Културни живот Срба у Сарајеву поред нашег хора ослања се на још неколико српских институција и друштава (СПКД ,,Просвјета“, СХУ ,,Добротвор“) који чине да се српско име не избрише у граду на Миљацки. Такође културни живот уско је везан за нашу Српску Православну Цркву, њену Митрополију Дабробосанску на чијем је челу данас Његово Високопреосвештенство митрополит Хризостом који свесрдно помаже рад хора, а то се најбоље могло видјети у величанственим прославама 800 година СПЦ у 2019.години.
Поред поменутог фестивала ,,Дани Слоге“, ту је наш традиционални Васкршњи концерт у Преображењској цркви, ,,Ноћ музеја“ у Музеју Старе цркве, те низ манифестација, наступа и догађаја који у току године чине културни живот разноврсним.
Немјерљиву помоћ и подршку имамо у Источном Сарајеву, српском дијелу Сарајева без чијих житеља који су наши чланови и публика, ,,Слога“, а можда и наша Црква, не би опстали у данашњем Сарајеву. Велики је помак у развитку културне сцене, а њиме и рада нашег хора, који је достигао један врхунац у периоду након последњег рата, а посебно пред почетак пандемије. Уз заједничку помоћ Цркве, одређених државних и културних институција, пријатеља и добротвора нашег хора успјели смо да остваримо завидне резултате које се надамо да ће се наставити и када пандемија вируса прође.
Како да пробудимо интересовање код младе српске популације за очување свог идентитета?
Веома добро питање, а вјерујем да су се са тиме сусретале и све раније генерације културних радника. Моје искуство док сам радио као наставник са основцима и кроз секције дјечијих хорова да се заједничким снагама на првом мјесту родитеља, затим школе и Цркве може доста тога постићи.
Иако је много урађено од 90-их до данас, и даље се патриотизам сматра за нешто примитивно и назадно. Томе је доприњела великим дјелом и неквалитетна шунд музика која је данас постала стил живота, а њени протагоности као нови хероји и чувари. Квази-патриотски текстови, иконографија преузета и злоупотребљена из нашег богатог фолклора, преко музике и сцене која то пропагира довела је до срозавања и музике и патриотизма. Само је успјела да напуни џепове тих људи који систематски затупљују нашу омладину. Ако се само заустави једна таква сцена (нпр.Гранд продукција) учиниће се много. Данашње генерације су у заблуди или рођени и расли уз такво окружење да они у њему не виде ништа лоше, чак желе да буду дио тога.
Морају се на једном фронту сабрати сви који раде на правој српској култури и понудити омладини оно што ће их правилно усмјерити у образовању, патриотизму, култури. На том фронту да се добије медијски простор, средства и све оно што нам се сада не дозвољава, то интересовање било би потпуно другачије.
Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе?
Још већим и квалитетнијим радом свих који се баве овим позивом. Затим јасно дефинисати шта је српска култура и чувати је на све начине и уз помоћ државе која мора да буде први заштитник те културе. Данас нажалост видимо да то није тако. Држава има начине да заустави све те лоше садржаје које сам поменуо, али неће јер од њих добија највећи профит. Кад би држава повећала улагање у праве и квалитетне програме које раде већина наших учитеља, наставника, диригената, за кратко вријеме видјели би велику промјену.
Само слога Србина спасава је химна Вашег Српског певачког друштва Слога. Да ли мислите да долази време уједињења и слоге међу нашим народом у земљама региона?
Мислим да долази, сјајан примјер нам је Црна Гора са својим литијама која је на један начин обновила тај патриотски дух Срба ма гдје се они налазили. Али то ништа не мора да значи ако не будемо били још буднији у чувању и тежњи ка тој слози. Та тежња мора да буде увијек присутна, да се крене од најмањих ствари у локалним заједницама, па до ширих подручја. Данас смо сви свједоци да смо подјељени по свим питањима, а тако је нажалост било и када се оснивао наш хор и када је узето то име и химна.
Политиканство, подјела на разне странке, слабе економије држава у којима живимо подложни су свакој врсти уцјене и корупције које нас све више раздвајају. То искориштавају и спољашњи и унутрашњи непријатељи, чак утичу да овакво стање што дуже траје. Када избацимо од нас сваку врсту намјештаљки у свим сферама и критеријуме у образовању и култури вратимо на ону мјеру којом су наши преци стварали озбиљне државе и друштва, тек тада можемо да говоримо о правој слози и сабирању ка заједничком циљу.
