Врање, 16. септембар 2024.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је данас у Врању да Први позив за подношење предлога пројеката за Прекогранични програм Србија – Северна Македонија 2021–2027 у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА III), који је отворен 5. септембра, траје до 22. октобра.
Мишчевић је, на конференцији поводом објављивања тог позива, истакла да до тог рока могу да се поднесу предлози које ће кроз овај пројекат ЕУ кофинансирати са 5,4 милиона евра.
Она је оценила да пројекти прекограничне сарадње имају за циљ промовисање добросуседских односа и европских интеграција, али најважнији циљ је да унапреде социјално-економски развој на терену.
Министарка je рекла да је ЕУ од 2001. године Србији и Западном Балкану у грантовима дала више од четири милијарде евра.
Она је подсетила на неке од пројеката који су спроведени у оквиру програма прекограничне сарадње, додајући да се кроз три пројекта у Врању вeома добро виде користи сарадње.
Министар локалне самоуправе у Влади Северне Македоније Златко Перински рекао је да нови програм подржава иницијативе које негују размену и међукултурну сарадњу.
Перински је навео да програм нуди могућност сарадње у сектору туризма мање развијених подручја са оним подручјима која су развијенија и додао да ИПА III износи 8,4 милиона евра, али да ће у овом позиву за пројекте бити доступно 5,4 милиона евра.
Тај новац ће бити подељен на два тематска приоритета – запошљавање и прекогранична социјална укљученост са 2,9 милиона евра, односно подстицање туризма са 2,43 милиона евра, објаснио је он.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануелe Жиофре најавио је да је званично објављивање овог позива за подношење предлога у оквиру програма почетак сарадње у оквиру великог програма ИПА III, па ће уследити и нови позиви за пројекте прекограничне сарадње Србије и БиХ, као и Србије и Црне Горе.
Све те иницијативе ће оснажити регионалне везе и напоре у сарадњи, истакао је Жиофре, додајући да ће се два главна стуба сарадње фокусирати на запошљавање и мобилност радне снаге, односно подстицање туризма, културног и природног наслеђа.
Он је нагласио да је Унија посвећена чланству Србије и Северне Македоније у ЕУ и жели да ојача њихову прекограничну сарадњу, као начин да се испуне заједнички циљеви на добробит свих грађана.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић рекао је да је та локална самоуправа од 2007. до 2018. године учествовала у програму прекограничне сарадње са Бугарском на четири пројекта.
Врање има намеру да аплицира са пројектима у области туризма на пројектима прекограничне сарадње са Северном Македонијом, најавио је Миленковић.
Мишчевић, Перински и Жифоре обишли су пројекте прекограничне сарадње које је Србија спровела са Северном Македонијом и Бугарском.
Они су посетили Сектор за ванредне ситуације, који је корисник пројекта „Заједничке интервенције у ванредним ситуацијама у пограничном региону Србије и Бугарске“, Јавно комунално предузеће Комрад, у оквиру којег је реализован пројекат „Побољшање и заштита људског здравља и средине смањењем ризика од загађења кроз ефикасно управљање отпадом“.
Такође, они су обишли Јавно предузеће Водовод Врање, које је укључено у реализацију пројекта „Јачање међународних односа између Северне Македоније и Србије са заједничким циљем унапређења животне средине“.
Министарка је истакла да је спроводивост пројеката Србије током пројекта ИПА II била од 94 до 98 одсто, наводећи да је први задатак Сектора за ванредне ситуације у Врању био помоћ Северној Македонији током пожара, што представља конкретну подршку.
Према њеним речима, Градска чистоћа у Врању, као и остале локалне самоуправе, боре се са одлагањем отпада, а ови пројекти у томе помажу.
Сектор за ванредне ситуације је корисник пројекта „Заједничке интервенције у ванредним ситуацијама у пограничном региону Србије и Бугарске“, захваљујући коме је набављена опрема, израђена стратешка документа и појачани капацитети сектора, посебно јединица у Врању и Лесковцу.
Јавно комунално предузеће Комрад реализовало је пројекат „Побољшање и заштита људског здравља и средине смањењем ризика од загађења кроз ефикасно управљање отпадом“.
Пројекат је укључивао сарадњу четири јавно комунална предузећа – Комрад из Врања и три из различитих општина у Северној Македонији и обухватио је мапирање и чишћење дивљих депонија, уређење зелених површина и обуку приближно 1.400 људи.
Извор текста и фотографије: Вебсајт Владе Републике Србије
